Holiday Season of giving and hate

Da se dogovorimo-volim decembar sa svim tim čajevima, jelkama, zlatom i lampicama. Volim taj optimizam koji ljudi otpuštaju u talasima ali ona hejterska mrva što sija duboko u meni i pljucka suncokret dok čeka svoj red mora nešto da vam izlista.

U duhu predstojećih praznika uvek ima par stvari koje mi toliko prevrnu oči da pomislite da mi treba egzorcista. Ovo je ta lista.

Petarde. Možemo da pričamo o tome kako su opasne, da deca ne smeju da se igraju sa njima ali da vam iskreno kažem, nisam ja roditelj vašoj deci da vaspitavam i njih i vas. Pucajte porodično, evo jedan Eagle .50 za detence. Nego je meni što sam se juče trgla na osveživač u nekom butiku, kao veverica sam poskočila. Narednih mesec dana preživljavam petarde, pa još mesec dana posle mi igra oko.

Nervozni poštar. Kada krene «Nova Godina kuca na vratima» želim da mi neko ubaci radio u kadu, kao u filmu “Paranoja u Las Vegasu”.
Ali sarkastično.
Isto važi i za “Cirkus Kolorado”.

Otvaranja raznih događaja i manifestacija – nema ništa draže nego kada se u centru organizuje nešto super zabavno za klince.
Sada zamislite da ovo izgovara 90% majki Novoga Sada: “E, super idemo na otvaranje klizališta/dino parka/igraonice baš će biti zabavno valjda neće biti gužva.”
Završite na setu Walking Dead boreći se za život svoje porodice u jednoj ruci držeći mladunca a u drugoj srednjevekovni štit za odbranu od klizaljki koje roditelji vitlaju okolo ispred kućice za iznajmljivanje. A Bejbi Exit! Don’t get me started. Jedna mama grabi sedeljku ringišpila sa mojim detetom unutra pa se lakta da ne priđem. Zbog takvih razloga biram da ne obilazimo naduvana otvaranja jer ne želim da nečije dete vidi kako mu prebijam roditelje jednom rukom i kačim im glave po tvrđavi kao opomenu drugima.
Too much?

Petrovaradinska tvrđava, trka za ringišpil, Baby Exit

Slave. Ne hejtujem nečija uverenja, ali slava je postala komedija. Stalno se sećam užasne atmosfere spremanja, vike i grdnje. Besa dok se sve sprema za goste, mi klinci koji nećemo da sarađujemo i vičemo mami da nas ne smara. Mislim da i postoji neko prećutno pravilo da ako ima više psovki nego svetaca, da se slava poništava. I naše jadne mame ostavljene same sebi da sve to spreme onih par sati kada nisu na poslu. Sve u svemu, da me se maneš sa slave i obilasci.

Slavu obeležimo skromno i u krugu par stotina rakija.

Prekinuću nabrajanje sada jer u meni raste ona tamna strana pa ću prekinuti na vreme i posuti se šljokicama.
Poklonima.
Šampanjcem.

Šta vas izluđuje (ako niste robotizovani)?

Autorka Smootilica: Ivana Pozder